Kpax!
(2024) Bolesno drustvo
01. Dekadencija
02. Vrlet
03. Bolesno društvo
04. Jeza
05. Gubestra
06. Izolacija
07. Glas
08. Beskraj
09. Visoko prizemlje
10. Pegla
01. Dekadencija
Ljuštura svesti plovi površinom
Žudi za tragom postojanja
Na njenom licu nema kajanja
Njena priča nema srećan kraj
Dekadencija!
Ušuškan patnjom klizim mračnim putem
Drhtavi osmeh iščekuje pad
Šablon je skrojen od besramnih noći
Stidljivo tinja iz oka sjaj
Dekadencija!
Slomljenim kopljem ubijam ponos
Nehajno posmatram tlocrt dna
Gledam sebe kako jurim
niz pokretne stepenice sunovrata
Dekadencija!
02. Vrlet
Iz ovog pakla želim pobeći
Krupnim koracima izvan grada
Beskrajno nebo mi pruža ruke
I rešava me muka plavi horizont
Želim pobeći iz ovih okova i praznine
Želim pobeći iz ove noćne more što dalje
Svakom zraku ja se radujem
Crpim energiju i pozdravljam Sunce
Ozaren svetlošću sada spreman sam
svu svoju ljubav da mu darujem
Na vrhu planine
širokog osmeha i otvorenog srca
ja ću stajati srećniji nego ikad pre
Iz ovog sna ja se vraćam
potpuno opijen kao i svaki put
Samo ponekad blago osetim
nežni dodir vetra na svojoj koži
03. Bolesno društvo
U ovoj igri ponovo gubim
I svoje blato nosim u srcu
I svaku grešku plaćam sam
I svaki poraz plaćam sam
Ovaj svet je sjeban
A ja sam tako srećan
Bolesno društvo, bolesno društvo, bolesno društvo, ali ja sam zdrav
Ovaj svet je sjeban
A ja sam tako srećan
Bolesno društvo, bolesno društvo, bolesno društvo, ali ja sam zdrav
Bolesno društvo, bolesno društvo, bolesno društvo, bolujem i ja
U ovoj igri…
04. Jeza
Opet hladan vetar brije, opet zima je
Srce glasno peva, ne misli na sneg
Priziva duhove bezbrižnih vremena
Zaledjene zvezde padaju sa neba
Prilično sam siguran da blizu je kraj
Svestan sam da neću otići u raj
Al’ svako jednom mora doživeti krah
I dok trepneš postao si pepeo i prah
Upijam žudno toplinu ulice
Usnama topim pahuljice
Oštri zubi jeze ostavljaju trag
na debeloj koži na mojim ledjima
Ali ja baš tako volim
Od sećanja da izgorim
I ne mogu da odolim
da uživam kada boli
Prilično sam siguran da blizu je kraj
Svestan sam da neću otići u raj
Al’ svako jednom mora doživeti krah
I dok trepneš postao si pepeo i prah
Prilično sam siguran da blizu je kraj
I sa samog dna nemoguć je pad
I ti jednom moraš pobediti strah
Jer posle svake zime dodje Sunca sjaj
05. Gubestra
Gubestra, gubestra…
U bestrag, u bestrag…
06. Izolacija
Otrovnih reči lavina iz usta opet kreće
Neočekivani obrt, ja sam ljudsko smeće
Pogan jezik krvari dok telo sve guta
Mesto nežne kože osta rana ljuta
Ova izolacija vodi do frustracija
U ogledalu svom ti vidiš mene
Sunce te obasjava i vidiš dve sene
Tvoj duh je mrtav, misliš da si živ
Za tvoja dela ja sam uvek kriv
Ova izolacija vodi do frustracija
07. Glas
Ne poznajem te više
To više nisi ti
Gde ti vidiš sebe
To smo bili mi
Glas u mojoj glavi nije više moj
Imao si ime sad si samo broj
Traćio si godine
Sad su samo broj
Nespreman za život
To je problem tvoj
Glas u mojoj glavi nije više moj
Imao sam ime sad sam samo broj
08. Beskraj
Ostaci sećanja rasuti po podu
Bezbrojne slike, poznati smeh
Odjek prošlosti pritiska me
Dalje i dalje beskraj me zove
Ne tražim cilj na svome putu
Kraj ove staze ne zanima me
Ono sto osećam samo je moje
Probaj i ti da pronadješ me
Pronadji me!
Vetar me doziva ostani još malo
U krugu straha kovitla me
Besane noći, besana jutra
Ne želim saznati šta donosi sutra
Ne tražim cilj…
09. Visoko prizemlje
Zar ne vidiš da si ti
živo blato što guta te?
Predugo otvaraš staru ranu
Uživaš kada krvari
Besramno bolom umivaš lice
Besciljno lutaš šumama snen
Sirotinji pobeći nećeš
Uvek si bio i ostao njen
Pronadji mir, pronadji se
Nemoj da odustaješ
Pronadji mir, pregazi reč
pre nego što celina postaneš
Pronadji mir, pronadji se
Moraš da se žrtvuješ
Pronadji mir, rasplini se
pre nego što celina postaneš
10. Pegla
Šta to radiš čoveče?
Pa taj deo ide duplo brže
Srž problema leži u tebi
Iz tebe reži besan pas
Ne znam reči, zato vrištim
Oko sebe klice širim
Boli me glava, bacam peglu
Boli me glava…