Neuroza

(2003) Greetings from New York
01. Bosno, sećam te se
02. Droga
03. Onog dana
04. Osmeh na nebo



01. Bosno, sećam te se

Nešto kao veliki mozak za prave stvari
stvoren si da koristiš svima
nikad kao onaj koji sve kvari
sveto nam je: sreća među ljudima

kažeš lepo je žived u bogatom svetu
gde pošteno se aeni ljudski trud
još lepše šija kad na kolenima kleče
i viču: "šefe, ti jedini si mi sud"

prostrana kuća, bazen kraj bašte
danas se u svetu naviklo na to
sležu ramenima, raju svoje mašte
misliš da je goli život zlato?

danas oni oblad nadvili su grad
njujork u minusu, tu je kada "jakuzi"
i treptaj žene ,žene bez srca
osećaj joj nestao u nekoj davnoj suzi

daljinski u ruti, hiljade kanala
sa jednog od njih struji beda
nekog tako stranog, dalekog sveta
u kom topline nema, samo leda

ekran je mračan, neko dete je na njemu
s puškom u ruti, zategnutog lica
nosi tugu umesto zastave na šlemu
tenkova je puna ulica

on mimo, smelo, ponosito stoji
majka jedne noći pod nožem je kisla
samo ubij, sbsni zube
ili ovaj život više nema smisla

ref.
ispuni ček, trljaj dobrotvorne svrhe
zamisli samo da je tvoje dete palo
ali papir je papir, srce je srce
nemoj ni misliti koliko je meni stalo

muka na muku, znani duplikat
televizija je bomba, sad znam njene rese
s klasom u ruci, s rečju "više nikad”
Bosno, sećam te se...



02. Droga

Crveno svetio...
klinačke duše zatvorile prolaz
stiskam šaku često
terasa jeste mala da prikrije jaz

Kiša peče teto i sporo ga umiva
Stoje ispražnjene limenke vrućeg skopskog piva
Gde je sad Beograd? u srcu mi jak
Šampionski stazama: miran, skladan, lak

Danas skupina puca na najveći čin
Ja nisam ranjen, imam pancir od zlata
Osmeh bez glave čini se fin
Otvara bezmalo i najteža vrata

Daleko si, majko
Da li si sigurna da znaš kud ti deca idu?
Prave remek dela čovečanstva
I sabijaju me snažno u sopstvenom zidu

Zvono bruji - bila su tri rata
Scenario poznat i nazire se kraj
U ušima mi fol nemog aparata
Što mu težak poraz a mrgodan sjaj

Ulaz u hram nasmejanih duša
Tišina. Udar dve ruke i znoj
Samo dva pešaka smernog, toplog tuša
Odrediše pokret, odrediše stoj

ref.
Januar rumeni
Puškom skidam Boga
Nema razloga
Droga...



03. Onog dana

U osvit onog dana moje životne samoće
Ja osetih na tren da se menja ljudski rod
Krici i patnje su se čuli kao da hoće
Dati za čovečnost makar jedan bod

Jel' je najzad došlo vreme kad ću izaći iz rupe
Suočiti se s pola ruke pružene u strahu
Jel' je najzad došlo vreme kad proizvest' ću tupe
Korake napred s njima koji ostaće u mraku

Ulica je bila prazna kao davnog dana
Kad su prstom stavljali klauzule u govore
Kad je otac odveden; od istih rana
Bolelo je dok pod svećom čekali smo zore

Nije bilo nikog, zidovi su pali
Od potmulih eksplozija od negde iz daleka
Svi su nekud nestali kao da su znali
Al' teško mi je pobeći iz svog jednog veka

ref.
Meci su fijukali, pušku nisam uz'o
Šlemovi su došli, ja još stajao sam tu
Nož uz grlo, moja nema suzo!
Bio sam i jesam i uvek biću tu

U moju raku pišaju besni psi
Onog dana mene više nema



04. Osmeh na nebo

Samo jednom glas se slio: "uzmi još malo"
samo jednom u izmaglici uzeo sam još
Buka u kud, stvarno meni nije stalo
Odlazim s hrpom para a nikad nisam bio loš

istog časa pajac skače u svom klasičnom izdanju
svakim skokom smanjuje svog života vek
prodorni zvuci sirene kao na klanju
čelična palica - to je pravi lek

telefon mučno zvoni u tri sata noću
gospođo, izvinite, čudno težak dan
moram da vam kažem, nije da tako hoću
sin vam je od skoro pravi narkoman

oteli su zemlju crnoga čoveka
oružjem, licemerjem pokidali sferu
napalm bomba peva do novoga početka
mi smo samo bedna značka na reveru

ref.
Ja zauvek biću s vama, moji buntovni heroji
govorili ste najbolji je uvek zadnji trip
vaše ime na usnama celog sveta stoji
dok u tami parka trune moj nasmejani kip