Nula (Bg)

(2017) Kenoma
01. Trošenje tela
02. Silazak u prah
03. Usnuo/savršen/sam



01. Trošenje tela

Veruj, ja znam
Ovaj okovani užas što nikad ne spava
Kriv sam sam
Što ne umem da razumem
Ali borim se svaki dan

Ti ne čuješ me, ja rušim svoje zidove
Dok kroz pukotine samo tama izbija
Gusta tvar, smola i čađ
Oni uzdižu me

I znam da je teško
Kad žrtvujem tebe
Ali treba mi uvek veoma malo
Svesno ja znam da mučim i sebe
Ali novi dan uvek odneće talog

Mrlja na srcu uvek ostane
Novi dan uvek odnese sve

Sačekao sam da pružiš mi ruku
Da osetim makar deo samoće
Da mogu da dišem, da budem, da živim
U mraku tvoje večne hladnoće



02. Silazak u prah

Što se duže diše
Sve je tiše i tiše
A poslednji uzdah
Sve prethodne briše

I sve što je bilo
Tad prođe, ne mari
Tek trnci pod kožom
Još su oni stari

Al' i oni minu
Vraćeni u maglu
Da tišini silnoj
Tek zaborav dadnu

Tvoje oči,
Neće prestati da sanjaju
Tvoje usne,
umesto neba ljube kal
Pokajanje,
prethodnik je tvome stradanju
Novi život,
Stara koža, srušen san...

I sve što je bilo
Tad postane suprotno
Sladak sok života
Pretvoren u otrov

Strgnute su maske
A ispod njih – ništa
Tanak dim uzleti
Praznina zablista

I nema reči
Ni glasa,
Ni svrhe, ni smisla
Ni sutra, ni spasa



03. Usnuo/savršen/sam

Bolje da nisi ni dolazio
Ovde su dočeci surovi i nemi
Bolje da si još lutao sputan u tuđini
Štedeo smrt u sebi

Meso je teško i noge su teške
Stalno se spava i suši se krv
Prašina pada, vreme se smeje
Grize svoj rep i ljubi svoj krug

Nerođen

Bolje da nisi ni dolazio
Sklopljene oči ne maštaju o bedi
Kora što kroji pokoj i prazninu
Neka nikad ne pusti usnulog u nemir

Šta ćeš ti ovde i šta će ti noge
Šta će ti vid, ruke od vatre
Ne kaljaj svetlom , beži odavde
Progutaj sebe i ne žali

Iz kruga u krug
Ne stupaj
Ostaj u magli
Usnuo
Savršen
Sam