Pekinška Patka

(1981) Strah od monotonije
01. Strah
02. Krug
03. Lica (the watcher)
04. Sive eminencije i
05. Sive eminencije ii
06. Monotonija
07. Neko
08. Apatija



01. Strah

Svetlo trne,
boje se gase
u sebi čujem blizu je kraj
samo strah u meni je taj.

Kako li sam samo
dospeo ovde?
Vazduh oko mene
polako se steže
jasno vidim
tamo u zidu
lice od voska
na mene se smeti
pažljivo stavlja
svoju večernju šminku
i nežno me pita
da li sam spreman?
Dolazi mirna,
bela i skladna
svoje duge ruke
od leda mi pruža
tu, u uglu sobe,
prazne i hladne
poslednji poljubac dobijam ja.

Svetlo trne i boje se gase
(strah, strah, strah, strah)
crveno i crno samo ostaje
(strah, strah, strah, strah)
u sebi čujem blizu je kraj
(strah, strah, strah, strah)
samo strah u meni je taj
(strah, strah, strah, strah).



02. Krug

Već je pet i novi dan
nikad lep i nikad prav
sivilo me u obruče prima
na nebu mnogo olova ima

Ko je čovek, znaš li to
a ko je robot, znaš li to
moja putanja je običan krug
po njemu idem hiljaditi put

One, two,
рас, два,
eins, zwei
jedan, dva!

Gde je duga,
gde je kapija
koja vodi napolje iz kruga
gde sam ja
gde sam ja, ja



03. Lica (the watcher)

I ne tako davno
O životu je još maštao
Ali bio je mlad, mada inteligentan
I Uvek sa željom
Da ne bude deo
Gomile bez imena
Već junak Remboa i kamija
(udisao je život sa distance)

I ponekad zna, da stojeći sam, prijatelje zamišlja
Oni su tu, uvek uz njega, na dohvatu ruke
Lica koja prolaze

There was a time
When he used to make plans
But he was young
Although clever minded
To be part
Of a nameless crowd
Just reading Rembaud and Camus
(He was breathing a life from distance)

From time to time, sending shakin' regards
To invisible friends
Passing him by and waving to him
Watching people every day



04. Sive eminencije i

Ko ste vi, sive eminencije
Ko ste vi, što meni ne date mira
Gde ste vi, sive eminencije
Gde ste vi, što moj život pod vašom lupom analizirate

Ko ste vi, pripadnici tame
Ko ste vi, što me tako drsko onemogućavate
Gde ste vi, sive eminencije
Gde ste vi, što me za svaku par za moju glupost stopirate

Ko, ko, ko vam je dao ta prava? x3

Ko ste vi, sive eminencije
Ko ste vi, što meni ne date mira
Gde ste vi, sive eminencije
Gde ste vi, što moj život pod vašom lupom analizirate

Ko ste vi, čuvari dvostrukog morala
Ko ste vi, da mlade ljude u svoje kalupe stavljate
Gde ste vi, sive eminencije
Gde ste vi, što perfidne poteze protiv mene povlačite

Ko, ko, ko vam je dao ta prava? x3



05. Sive eminencije ii





06. Monotonija

Ljubiš me nežno
i oči ti odaju blistavi sjaj
Prsti ti klize po telu mom
i grade kulu od sna
Zaboravljaš sutra
i polako postaješ deo mene
Kako da ti kažem da mislim ...
da prošlo je sve

Monotonija ...

Naša tela u tami
u čudesnom plesu - poznatom
Misli daleko od tebe i znoj ...
na čelu mom
Ne shvatam zašto, ali osećam ja ...
sve manje sebe
A ti, ti srećna kao nikada pre

Monotonija ...



07. Neko

Neko!

Neonska svetla, ulice duge
daleke devojke, lica u gradu
ponoćni bluz, stare ploče
tople grudi - koje nemam!

Sve što znam je život taj
Sve što znam ...

Dlanovi prazni, reči u grlu
malo love, zabava tiha
drugovi isti, možda i loši
i samoća - sa dosta piva!

Sve što znam je život taj
Sve što znam ...

Večernji sati, lagana jeza
snovi o biću, koje me voli
prepuna glava, tišina večna
u telu urlik - dupe boli!

Sve što znam je život taj
Sve što znam ... ulice duge
Sve što znam je život taj
Sve što znam ... reči u grlu
Sve što znam je život taj
Sve što znam ... zabava tiha
Sve što znam je život taj
Sve što znam ... lagana jeza



08. Apatija

Uno Dos Tres Quatro

Znaš moje ime
Želiš ga za sebe
Tražiš moje misli
Uvek da ih imaš
Odsutan jesam i biću
Ne verujem u večnu sreću
U mozgu mi teče ravnodušnost
U srcu vlada apatija

Za promene već je kasno
Ili za nove strasti
Gledam, gledam, gledam
I odlazim ...
Idem, idem, idem
I stižem...
Tamo gde nema tebe
Nema ljudi oko mene
Samo vazduh treperi
Ništa se ne dešava

Ovo je kažu obmamno stanje duha i tela.
Svevrsne zelje za nepokretnošću - posebno vreme i prostor ... u kome vam je svejedno da li ste srećni ili tužni.
Vi ne primećujete jedni druge, a ustvari se odlično poznajete.
Porazni je nacin na koji se manifestuje mrtvilo ... kod onih čija bi želja za životom trebala da je najveća.
Zainteresovanost za procese u vašoj okolini ne postoji.
Moć zapažanja vam je sve slabija ... i čula vam polako otupljuju na nadražaj. Vi samo mislite da bi ste želeli sve ovo da prespavate ... jer ... vi ste u stanju apatije.

Apatije ...
Apatije - e - e ...
Apatije - e - e ...
Apatije ...