Crta
Ja sam bio svuda i video sam svet,
radio sam svasta i ziveo bih opet.
Tu boemsku pricu,bahanalije bez kraja,
od ulice ka vrhu,putokaz do raja.
Sa druge strane sedis dubokog pogleda,
i svaku moju rec tvoj mozak upija.
Ni stotinu prica tvojih,nisu vredne kao jedna od mojih.
Slovima te vodim u beskraj putovanja,
kroz moju pricu zivis i linija je Tanja.
Linija il’ crta sto zivote razdvaja,
ja nestalan sam lik a ti tako obicna.
Mrtav si kad gubis sjaj u ocima,
u tvojima se vidi JA refleksija.
Ni stotinu prica tvojih,nisu vredne kao jedna od mojih.