Lek protiv monotonije
Mi smo uvek ti, granice sto pomeramo
ali nikad ni jednu da predjemo
Mi smo uvek ti,zlobni i prljavi
nisu se jos na nas navikli.
Noc kad pun je mesec,u gradu
sto je davno utonuo u mrak
Lisce prekriva puste ulice
i vetar s' dunava plasi drvece
Mi smo sami na ulici i pijani teturamo
sutra cemo pricati kako nikad vise necemo!
I price su uvek iste,ali ih slusaju drugi ljudi
nekad je bilo mnogo bolje,
secas li se kad smo ono mi...
I ne bi' da se isticemo,to je prst sudbine
mi smo odabrani lek protiv monotonije!
Mi smo uvek ti, granice sto pomeramo
ali nikad ni jednu da predjemo
Mi smo uvek ti,zlobni i prljavi
nisu se jos na nas navikli.
Gledamo lose utakmice i radimo lokalne bendove
ali pivo uvek spasava kad dosada nas obuzme
Besni smo na svet oko nas i zato se uvek bunimo,
nemozemo nista da promenimo
ali smo tu da smetamo
Mi smo uvek ti, granice sto pomeramo
ali nikad ni jednu da predjemo
Mi smo uvek ti,zlobni i prljavi
nisu se jos na nas navikli.!!!