Pogonbgd
(2012) Moji heroji
01. Moji heroji
02. Uličar
03. Zaboravljeni
04. Jedina
05. Outlaw
06. Lepota poroka
07. Betonska himna
08. Još gore je
09. Baba
10. Konačno odvajanje
01. Moji heroji
Postoji samo jedno mesto, samo jedno vreme
Koje poznajem
Znam za prave šampione pobedničke krvi
Koje priznajem
Pamtim legende mog grada, zvezde ovog neba,
Što put ti osvetle
Borbeno do samog kraja, jak i posle svega
Tako naučen
***
I zato nemoj da, da mi oči prekrivaš,
Jer ja znam istinu, ti nemaš šta da daš
Oni su sve što postoji, moja vera, moji snovi
Oni moji su heroji, sa mnom su i kad sam sam.
***
Znam da veruju u mene, kada svako pogled skrene,
I ja verujem u njih
Ja i čuvari moje snage, dignu me kad pandem
Uvek sami protiv svih
Niko ne vidi sem mene kada god loše da krene
Oni dolaze
Iz senki i iz mraka, raširenih krila
Oko mene skupe se
02. Uličar
Meni sve je kratko kao dan
I sve je lako kao jedan gram
Ja više nemam ništa da ti dam
Ja više ne znam šta da pokušam
Jer ove zgrade ove ulice
o meni znaju sve što ne zna se
Svaku tajnu, svaku zabludu
Samo pojavi se ja već sam tu
***
Ja sam unutra kad sam napolju, telo treži kišu, traži promaju
Meni se kući nikad ne ide, do kraja ostajem do pobede
Možda u tome je ta neka čar, što samo jebeni sam uličar
Što budim se tek kada padne mrak, što mi je kuća ceo ovaj grad
***
Ja oči retko kada otvaram
Ali ja sam budan, nikad ne spavam
U svojoj glavi menjam ceo svet
U mislima sam uvek zauzet
Iz transa ja se nikad ne budim
Dok mi pred nosem šanse prolaze
A mene zato baš i zabole
Samo ne budi me ja molim te, nikada
03. Zaboravljeni
Ostale su samo reči, nedovršeni potezi
Kilo sreće, litar tuge, telo ti već ostari
Godine su te što muče, te što ti ne praštaju
Samo misli malo cure kada duše maštaju
I onda se sećaš svih vatrenih noći
Svih šansi, svih prilika koje nikad više neće doći
Sve je prošlo tako brzo, „Kako?“ pitaš se
Vreme ne zaustavlja se, gotovo je sve
***
U masi, a sam, poslednji je dan
Svi te mogu pratiti, ali sam ćeš krenuti
I pozdravi sve, zaboravljene
Reci da sačekaju me
***
Život već zreo je da neko drugi rodi se
Ovaj svet je premlad za mene
Slab sam, to osećam, sed sam, to vidim i sam
Dođlo vreme da se pakujem
Samo mi Bože daj, vremena za pivo, dva
Čekaju me ispred dragstora
Da saslušam proče sve što sto puta čuo sam i pre
I prenesem pozdrave
04. Jedina
Srećo kad ti kažu da sam ološ da sam šljam
Da sa ulicom te varam, da sam pijan svaki dan
Da ne umem da volim, samo kitom razmišljam
Poslušaj ih dušo savaka reč je istina
Ne mogu da smirim se, skrasim se, ni sredim se
Al’ kad alkohol me pogura, znam da srećo ti si ta
***
Samo ti si bila moja, samo ti si trpela
Ali ja moram poći, vratiću se nikada
***
Ne veruj mi dok ti govorim da volim te
Ja odavno čak i sebi slabo verujem
Da bar još jedan „ja“ postoji, da reči probleme te
Jedan večno sa tobom srećo, a drugi ko zna gde
Ali sada sto me sranja zovu, vuku ulicama
Sad je prekasno, sam sam kriv za to
05. Outlaw
I’m not your chains held
And I don’t care for you bans and penalties
Don’t wanna play games
Don’t wanna follow the rules that you invent
Yes, I’m exiled from
From your world and dictating government
But I still fight for
Revoliution in brains intoxicated mass
***
You will never make the people stupid enough
To belive in your words, your political crap
You will never brake me, because I’m not alone
I lead illegal squad that is comming for you
Beacuse I’m outlaw
***
Don’t listen your voice
Don’t look your face, don’t think about you, no!
For me you’re nothing
I know too much, you can’t control me so
And television
Is the only shit that we should listen blind
Who should be rockstar
Who should we hate, belive, who should we love
06. Lepota poroka
Radi se o cistoj kompenzaciji
To ide na ruku celoj nasoj naciji
Kada krene sve po losem
Kad zazalis sto si rodjen
Kad te prodje onaj osecaj
Kada ugledas kraj...
Svakome je njegova muka najveca
Svako ima svoje ventile
Kada osetis da tones
Kad te neke reci slome
Kada sve ti krene na dole
Kad stare rane zabole...
***
Sledi lepota poroka
Na liniji manjeg otpora
To je sve sto znamo ti i ja
Propasti nase potpora
***
Tako je jer to smo samo mi
Slabi, mali, ljudi jebeni
Kako da se izlečimo
Kako da se promenimo
Kad sami sebe znamo najbolje
Znamo da ne smemo...
07. Betonska himna
Okrenut si sećanju nekog drugog vremena
Jer u tuđim rukama sad je tvoja sudbina
San je sve realniji, a realnost ne stvarna
Zato skrivaš se u mrak, manje boli istina
***
Stalno datum pomeram, kad ću sebi pomoći
I tako skoro svaki dan, obećavam od ponoći
Kada jutro osvane samo ja ne pronađen
Dosadan, mamuran i za beton zasađen
***
Ponekad ti naiđe, neko spreman je na sve
Pucaju lobanje, mrak te za čas pojede
Taj se rizik podnese, kad se nema drugo gde
Da se jače popije da se vreme ubije
08. Još gore je
Pune novine, crne hronike
Teror, mafije, prevare, pedofilije
Ti dani udave snove nečije
Samo reci mi, još samo ti, izdaj me
I svaki dan je premija, kad kažeš da postoji hemija
I samo noću priznajem, kako slabo sebe poznajem
Znam da sve je to istina, da jedno si ti, da drugo sam ja
Ali teško mirim se sa tim, da te samu ostavim
***
I kad mi kaže da je sve isto kao i pre
Ja joj kažem, varaš se, još gore je...
I srce nada se, ti nisi kao druge sve
Ali mozak ne može, on ne ume
***
Još korak ili dva, i neko mrtav je
Put se završava, za nekoga, tek počinje
Silovanje, do smrti mučenje
Samo me još ti zaboravi, i ovde ostavi me
Ove su priče moja stvar, ovo smo samo ti i ja
Nespojivi, savršeni par, spremni na sve, kada ne treba
Ti moja si, moja jedina, al’ ipak malo više tvoj sam ja
Da šalješ me do svemira, i spustiš do pakla kada zatreba
///
Mene ti je barem lako
Pustiti niz vode velikog grada
Udarac neće ni boleti
Zaspaću za vreme pada
Godine proći će kao dan
Beži dok možeš, il’ ostani večno
Uz pitanje kako preživeti sam
I za svojim životom tuguj srećno
09. Baba
Ovo je pesma za tebe, zbog svih noći i dana
Kad slepo branila si mene, svesna svih mojih mana
Ovo je pesma za tebe, jer večno biću ti dužan
Što si me služila kao kralja, a probisvet sam ružan
Još kao klinac, svi su znali da su najebali sa mnom
Još na noge nisam stao, a sve što svetli već sam krao
Prvi dan napolju sam, odmah našao ortake
Koji loši su, skoro kao ja, ali mogu da me prate
Ubrzo su fuca i žmurke, prerasle u sa murijom jurke
Ubrzo sam od pravih mentola, naučio da obijam kola
Ubrzo je pasulj i čep, zamenio pravi metak
Ti si dobro znala za sve, znala si ko krade ti lepak
***
Baba!
***
Kada sam zapalio stan, i kad sam slupao kola
Bilo je jasno, jasno kao dan, da podigla si vola
Ti si mi bila i keva i ćale, razumela i kada nema šta
Na mojoj strani bila si jedina, ti prva ljubavi dedina
Uvek sami protiv svih, baba i ja
Uvek ljubav uvek sklonište, bez uslova
Udarce umesto mene si primala, davala mi i što nisi imala
Nikada pitanjima nisi smarala, i uz osmeh neoprostivo praštala
10. Konačno odvajanje
Svakog sata više sve, njega ja primećujem
Svemoćan, on može sve, sve što ja ne umem
Sve što ne znam on to zna, on sve sme što ne smem ja
On je pravi pozitiv, njegov negativ sam ja
I tako divim se, svemu što mu uspeva
Jer sve to što započne, on to i završava
Nema takve prepreke, koju preći ne može
Oduvek je takav on, takav nikad neću biti ja
***
U svakom ogledalu, vidim ga to nije san
On to zna, znam i ja, da je tu a da sam sam
Vidim njega, vidim sve, svaki pad što bio je
Moje ne, njegovo da, on je sve što nisam ja
***
Govori mi da sam slab, da nisam za ovaj svet
Da mesto zauzimam, da sam glup i da sam slep
Tera me na kajanje, stalno preslišavanje
„Zašto nisam kao on?“ Truje me i mrzi me...
Kada glavu okrenem, njegova se okreće
Jako stežem pesnice, njegove već stegnute
Gledam ga, on gleda me, tim prkosnim pogledom
Razbijam ogledalo i krvav vraćam se na dno...