Potres

(2009) Doza stvarnosti
01. Slovenska
02. Garaza
03. Umoran
04. Doza stvarnosti



01. Slovenska

Kad mi stvarnost ščepa svest
izlista crnu hroniku
a ti misliš sve je naj, very best
i utapaš se u harmoniju
I tad svi, baš kao i ti
seru mi o prošlosti,
o pravdi i budućnosti
Arsenal reči ih rafalno kosi,
gro besa iz mene izlazi
REF:
Gotovo je, ja nemam čime da platim
vaše pirove i hirove
gotovo je.
Kad me stvarnost ošamari,
zasvira svoju melodiju
a ti misliš sve je naj, very best
i uvlačiš me u agoniju
I tad svi, baš kao i ti
seru mi o prošlosti
o pravdi i budućnosti
Arsenal reči...



02. Garaza

Ubija, jer hoću da znam
Kuda su prošle godine, prozujale pored mene
Osećam da gubim dah
Postao sam zgubidan, teret na tuđim leđima
Kada svet se okrene i ponovo me dobije
to ludilo da deo sam mase koja ruši sve
Tada sam ponovo jači nego ikad pre
I ponovo menjam svet jer tako je najbolje
Ja vraćam svoj glas na ulicu
I opet stežem pesnicu
da zaradim svoju peticu
ja dižem svoj glas
Ne želim da ustanem da nastavim, ja odustajem
Da probam da promenim ono što je najteže
Rutinski svoje vreme na ovom svetu odrađujem
Želim da vratim prošlost jer novo ne priznajem



03. Umoran

Budim se, posao zove
Mrsko mi je, pobede nove
Kako bih voleo da si kraj mene
Hrana je bedna, uvek praznog stomaka
Uslovi loši, ali takva je šljaka
Ne bih baš voleo da si kraj mene
REF:
Nema nikog da sasluša me
Oko mene sve hladno je
Kap na dlanu to si ti
Usamljena od ljubavi
(nemam ni sebe, al’ to ne vidim)
Pare su svakog trećeg meseca
Preživeti je misaona imenica
Ne bih baš voleo da si kraj mene
Stanje u zemlji ne baš bajno,
Za deset godina biće nam sjajno
Na TV-u samo doterana istina
REF:
Umoraaaaan....
Pet do deset zatvaram krug
Igram se s malim, Sony mi je drug
Ne mogu čak ni da zaspim
Previše sam umoran



04. Doza stvarnosti

Borim se da sačuvam zvuk,
Da razbijem prazninu i muk.
Jer svoje dupe ne prodajem ja
Za par zelenih dolara
Jede me crv glas razuma,
Tišina guši ona iskonska.
Da li sam lud ili preterujem,
Ali malo je ljudi kojima verujem.
Probudi se!
Ne, neću ja.
Pronađi sebe!
Ne, neću ja.
Saslušaj me!
Ne, neću ja.
Evo ti, doza stvarnosti!
Prazne su flaše moje parole,
Kada odu svi ja ostajem dole.
Da grizem asfalt u inat svima,
Ovo je stvarnost, priznajem.
Na pola koplja ostaje misao,
Da živim dalje ne vidim smisao.
Radost i sreća druga planeta,
Da srolamo, pa da odemo.
Probudi se!
Ne, neću ja.
Pronađi sebe!
Ne, neću ja.
Saslušaj me!
Ne, neću ja.
Evo ti, doza stvarnosti!