Potres
(1998) Treća smena / Third Shift
01. Mene može imati svako
02. Recept za samoubistvo
03. Već viđeno
04. Duhovi
05. Ostajemo gde smo
06. To smo mi
07. Zid
08. Usamljen
09. Optimizam
10. Danas
11. Lek protiv monotonije
01. Mene može imati svako
Ja sam navikao na male stvari
Malo mi treba da postanem srećan
Gledam u tebe da zaboravim stvarnost
Hteo bih da bežim al' ostajem tu
Snove sam svoje zakopao davno
Na groblju sećanja
Prodao sam ideale za šaku ničega
Možeš me kupiti jer sitna je lova
Znaš da lepe reči vrede najviše
A iz tvojih usta najčešće čujem
"Vedro je nebo i šaren je svet"
I glava je visoko u oblacima
A noge čvrsto na zemlji stoje
Hteo bih da pobegnem jer sve su laži
A iz tvojih usta to je istina
Refr..
Mene možeš, mene možeš imati
Mene možeš, mene možeš imati
Mene može imati svako
Samo kad me poželi
mene možeš imati lako
Lako me je kupiti
Znaš da suviše sam mali
Da bih mogao da biram stranu
ako ne možeš da me osvojiš
možeš me drugom pokloniti
Snove sam svoje zakop' o davno
Na groblju sećanja
Prodao sam ideale za šaku ničega
02. Recept za samoubistvo
Kraj radnog vremena, izlazim napolje
Jedno piće s nogu rešiće stvari
Neću da razmišljam, ne želim da se setim
Svoje probleme ja ostavljam ovde
Iza mene je ostao još jedan ružan dan
I sutra znam da neće biti bolje
Dani se ređaju kao u bunilu
Još mnoga usta treba nahranili
Sve je propalo, snova nema više
Nema zmajeva što lete do oblaka
Znaj da je nestao ceo moj život
I divni šareni svet
Refr.:
Osećam da gubim bitku i rat
Pokušavam da viknem: „Ovo nisam ja“!
Velike planove drugi neka prave
Moje vreme davno je prošlo
Sad sam samo kap u beskrajnom sivilu
Još jedan kamen koji brzo tone
Sve je propalo, snova nema više
Nema zmajeva šlo lete do oblaka
Znaj da je nestao ceo moi život
I divni šareni svet
03. Već viđeno
Stvari se vrio brzo kreću
I novi krug počinje
Suviše brzo da se snađem
I ponovo sam na početku
Gledam i razmišljam da li sam lud?
Pa opet mi prodaju polovnu stvar
O, Bože zar misle da ću nasesti
Borim se i otimam al' suviše sam slab
Poznati zvuk pokreće sećanja
I stare slike prolaze kroz glavu
O, ne mogu da verujem
Da sam ovo već video
Befr.:
Već viđeno, već viđeno
Ovo je davno već viđeno
Već viđeno
Već viđeno
Hej ti glupi čoveče
Ne dozvoli da te prevare
Ne daj da ti prodaju
Ono što već odavno imaš
Ono što ti rođenjem
Rođenjem pripada
Ono čim se ponosiš
I kažeš: „To sam ja“!
„To sam ja“!
04. Duhovi
Mrak je pao na ljude i na zemlju
Zamračio je sve sitne duše
Ljude koji ne žele da vide
Ljude koji se boje da čuju
Ali mi smo tu da čuje se glas
Onih koji sad se stide
Grešaka koje nisu pravili
Krivice za koju nisu krivi
Ako ne možeš oči otvori mi srce
Probaj da osetiš svu tu snagu
Hiljade duša u posmrtnom maršu
Gaze sad i u tvoju čast
Reff.:
Znaj, nećeš moći nikada
Da pobediš duhove sve, koji napadaju te
Jer kraj, znaš da bliži ti se kraj
Onaj koji ne možeš, ne možeš da izbegneš
Pričaš da sve je dobro i znaš da lažeš sebe
Nemaš za hranu i svako te jebe
Nasedaš na trikove i jeftine fore
Čekaš bolji život, glumiš srećne ljude
O.o.o O.o.o
Mi nismo tu da menjamo svet
O.o.o O.o.o
Samo ga želimo boljeg za život
05. Ostajemo gde smo
Čak i posle 50 godina
Nama se pamet nije vratila
Još uvek smo tamo odakle smo krenuli
Kule od karata još nismo podigli
Pričamo o prošlosti, budućnosti nam nema
Ovde gde mi živimo sve je davno propalo
A nas za sve boli kurac, sedimo i pijemo
Ubijamo đavola iz glave što nam govori
Reff:
Moramo da promenimo
Mi moramo, mi moramo
Da bi mogli posle bolje da živimo
Moramo da promenimo
Mi moramo, mi moramo
Da bi mogli jednom glavu da dignemo
Čini mi se da stojim na steni
Sa koje vidim sve
l drago mi je što mogu svima
Glasno da kažem „NE“!
Moramo da promenimo ovaj jebeni svet
Da napravimo od njega mesto za življenje
Da plaćamo tuđe greške dok svoje nismo napravili
A dal' će bili nekog naše da ispravi
06. To smo mi
Priča je sasvim obična
k'o iz jeftinih američkih filmova
na sceni samo ona i ja, radnja traje satima
Pričam svojim drugovima
doživljaje velikog ljubavnika
Na red će doći politika, fudbal, tuče i ko zna šta
Nama u životu zabava znači sve
Pivo u ruci priča zaboravljene priče
I tako skidam pašinu sa starog oružja
S osmehom na licu krećem put novih pobeda
Čak i onda kada piva nestane
Zabava teče dalje i nazad se ne može
I na kraju imam samo prijatelje svoje
Sve devojke sveta, neispunjene snove
REF:
To smo mi
Dobri momci ponosni
Zato što nikad ne odustaju
To smo mi,
Svesno obeleženi
Ali nikad prilagodljivi
Možda sam lud al' još uvek verujem
U ljubav, prijateljstvo i u datu reč
A naše vetrenjače su brojnije i veće
Jer je danas mnogo lakše biti loš
I kad onaj pevač reče sve je lako kad si mlad
S nameštenim osmehom on zajeba me gad
Skupo plaćam greške i srljam u nevolje
Pun sam ožiljaka al' glave zrelije
07. Zid
Ova noć je besmisleno teška
Kao težak kamen pritiska mi grudi
Ja nemam snage i nemam hrabrosti
Da podignem ruku i kamen pomerim
Znam za svoje poraze samo ja sam kriv
Ali ipak ne dam da me mašina uhvati
Mašina koja melje ljude kao što sam ja
Koji traže od života i beže od sivila
Ne dam da me mašina uhvati
Surova stvarnost snove uništi
Ref:
Imam zid koji podižem
kada loši dani nastupe
Onaj koji čuva me
Kao poslednja linija odbrane
Još od rođenja unapred sve se zna
Slušaj dobro, uči, radi i beži od nevolja
I ne mogu da razbijem taj ukleti krug
Ali protiv njega ipak dižem pobunu
Znam da naša sudbina odavno je određena
Ali to nije razlog da pomislim da bolje nema
Možda ja ne mogu da promenim svet
Ali ova borba je izlaz iz nevolje
Za sve moje prijatelje kao što sam ja
Ovo je važna bitka i nije poslednja
08. Usamljen
I sad dok gledaš ruši ti se svet
Ustani bori se, ustani bori se
Za sve bitke koje nisi nikada
Nikada dobio, nikada dobio
Treba ti prijatelj, čovek u nevolji
Koji će za tebe ruku svoju pružiti
Da ti pomogne kad ti pomoć zatreba
Kad si u govnima za tebe će viknuti
Reft.:
E, e, e
želim da ostvarim sne
E, e, e
da dođem do pobete
E, e, e
Pređem sve prepreke
I na kraju ostanem svoj
Okreni se sada oko sebe
Probaj da nađeš prijatelje
Ljude koji tebe vole
I nije ih briga ko si i šta si
Ljudi su tu da pomognu
Onda kad ti je najteže
Pobedi sad sam samoću
Počni da veruješ u ljude
09. Optimizam
Zašto smo rođeni u ovom svetu
Punom nepravdi i sputavanja
Zašto ne živimo ko normalni ljudi
I dišemo punim plućima
I nikada neću moći da
Zaboravim sve to
Da sam rođen u pogrešno vreme
Na mestu vrlo sjebanom
REF:
Da živim kao normalan čovek
nikad neću moći ja
nema nikog da pomogne
Pogođen mojim suzama
Ja znam da su moje snove
Uvek drugi rušili
Uvek sam kad mi treba neko
More da pobedim
10. Danas
Sa 23, sa 23 godine
Budućnost svoju svetlu gledam
Plaćeni ubica, jeftina radna snaga
Prekaljeni diler, pljačkaš banaka
Rođen sam za borbu, ali borbe ovde nema
Ceo svet se ruši preko mojih leđa
I hvala li Bože što sam zdrav i živ
što nemam šta da jedem, ko je za to kriv
Reff.:
I znam kad će moje želje da se ispune
Kad na nebo odem i kad me ne bude
Ali meni treba danas da se, da se pokrenem
Sutra je već kasno, propalo je sve
Pričaš o budućnosti koje ovde nema
O boljem životu koji nam se sprema
A hteo bih da pitam gde si bio ti
Kad je bilo vreme popravljati stvari
Jer moje vreme brzo prolazi
Nama su davno odbrojani dani
I lako je reći ne mora biti bolje
Jer tvoje vreme je prošlo sad dolazi moje!
11. Lek protiv monotonije
Noć kad pun je mesec
Nad gradom što je davno utonuo u san
Lišće prekriva puste ulice
I vetar s Dunava plaši drveće
Mi smo sami na ulici
I pijani teturamo
Sutra ćemo pričati
Kako nikad više nećemo
I priče su uvek iste,
ali ih slušaju drugi ljudi
„nekad je bilo mnogo bolje“ i
„Sećaš li se ono kad smo mi…“
I ne bih da se ističemo
Jer to je prst sudbine
Mi smo odabrani
lek protiv monotonije
REF:
Mi smo uvek ti
granice što pomeramo,
ali nikad nijednu da pređemo
Mi smo uvek ti
zlobni i prljavi
Nisu se još na nas navikli
Gledamo loše utakmice
I raštimovane bendove
Ali pivo uvek spašava
Kad dosada me obuzme
Besni smo na svet oko nas
I zato se uvek bunimo
Ne možemo ništa da promenimo,
Ali smo tu da smetamo