Sadamovi Sinovi
(2008) Demo
01. Sporazumni hepi end
02. Tu nisi bila ti
03. U to sam siguran
04. Ne pamtim
05. Možda previše želim
06. Bezbedan teren
01. Sporazumni hepi end
Instant sreća i sve je tren sporazumni happy end
laž se krije iza usana kamuflirana belim zubima
da razočara me...
Za tebe šta je fer? Da trčim kao ker
ližem nevina stopala prašnjavoga poda?
Ma ne foliraj, bolje pljuni me i oteraj
ako sa mnom nisi slobodna.
U očima krupnog kadra mog života vremenom si ubila san (izgubila sjaj)
izgovor uvertira za kraj kalkulacija pred odlazak
da razočara me...
Za tebe šta je fer? Da trčim kao ker
ližem nevina stopala prašnjavoga poda?
Ma ne foliraj, bolje pljuni me i oteraj
ako sa mnom nisi slobodna.
Ma ne foliraj, bolje pljuni me i oteraj
ako sa mnom nisi slobodna. (x2)
02. Tu nisi bila ti
Očima ispijaš mastilo moje papirne duše
Drhtavom rukom stih kada pišem
Kao na berzi sebe bih jeftino da prodam tebi
Dok zaboravljam da hodam i da dišem.
Stojim kao statista
Čekam znak da aplaudiram
Plašim se reči "ne" na njenim usnama...
Gomila neznanaca ceo život među strancima
Tu nisi bila ti, to je velika razlika
Dosta puta grešio
I tužan, za druge se smešio
Najveća bi bila greška ako kažem da te ne volim
Samo da nije sve deo koji uz nju ne ide
Pomozi mi da hodam i da dišem.
Stojim kao statista
Čekam znak da aplaudiram
Plašim se reči "ne" na njenim usnama...
Gomila neznanaca ceo život među strancima
Tu nisi bila ti, to je velika razlika
Mrzim kada razmišljam u sebi a voleo bih glasno
Da kažem šta me muči dok pokušavam da zaspim.
x2
03. U to sam siguran
Još jedan pokušaj da dotaknem to
što sam mnogo puta probao
Novi neuspeh i strašan bol
Umesto leta do zvezda, pao sam na pod.
Sunce zalazi a ja i dalje
Čitam knjige, odavno pročitane
Sobu obuzima letnja sparina
Ponekad uši para i najveća tišina
... u to sam siguran.
04. Ne pamtim
Kao izgubljena daska što nizvodno pluta
Kao staklena kugla, što se od sebe sama razbije
Moje je srce bilo bezbroj puta... Rikošet želja!
Koliko puta sam počeo pesmu?
Pocepao papir i bacio svesku Whoo
I ne pamtim.
Suviše lako oblak ubije tugu
očekuje reakciju na šum ubačen u melodiju
kad tamo tišina, prokleto mirno je, svaki dan!
Koliko puta sam počeo pesmu?
Pocepao papir i bacio svesku
I ne pamtim.
05. Možda previše želim
Sa tobom proklet je dan, i inspiracija koju mi poklanjaš
napišem pesmu da je pročitaš
ravnodušno poput jutarnjih novina...
Razapinje me misao i stav kako sam nemoćan
pred snajperom tvog pogleda.
Možda previše želim kad ljubav kao karte podelim
pa razočaran vidim negativan zbir
o ne, ja sam u trenu
prepoznao tugu kao sreću.
Loše zvuči prevara novo ime dok izgovara, umesto mog
svaki ton, svaki takt mi se čini nepoznat
ali je istina slična senci dana odvratnog
kojeg bi da prespavam.
Možda previše želim kad ljubav kao karte podelim
pa razočaran vidim negativan zbir
o ne, ja sam u trenu
prepoznao tugu kao sreću.
06. Bezbedan teren
Ti nisi sporan znaš kako je teško
uvek spreman da ubiješ
Tako precizno i bez greške
bespomoćno zakolješ dete.
Idol... za retardirani mozak
mučenik i svetac
koji sudi i koji je optužen
zaštićeni beli medved.
Ti si heroj... takvo je vreme
uvek je krdu bilo lepše na brdu... bezbedan teren
I logo na majici, pijani radikal na radio stanici
pozdravlja te.
Kao budala koja ima prisebnost
vučeš šahovske poteze
drugi vešto isplanira
čelični prsten oko tebe.
Postoji jedan cilj
isti nož, isti krik kad dođe tren
nije problem da odmrzneš svest.
(uradili jednom, uradiće opet)