Six Pack

(1997) Fabrička Greška
01. Fabricka greska
02. Visa sila
03. Crveni makovi
04. Berza bez granica 2
05. Ovde je kraj
06. Crno nebo
07. Vesela pesma
08. Faul!
09. Pravo na nas
10. Boze kakav divan dan
11. Poslednja kap



01. Fabricka greska

Kiše padaju, evo već stoti dan
Smišljam oblake kako da oteram
Prizivam vračeve drevnih plemena
da zajedno sa njima otpevam
molitvu za sunce, makar neonsko
Samo se bojim da ne pokleknem
i promuknem,
Na ivici sam snage
Hvala na višku inspricaije
U mom gradu je glupo voziti skejt
Ja sam fabrička greška generacije
Dovoljno pametan, šteta previše slep
"Moji su drugovi biseri rasuti"
zauvek...
Sanjam talase obalskih mirisa
i parče neba gde je mesec uvek pun
mesto na kome više neću biti usamljen
Nikad niko neće moći da oduzme
Stvarno se bojim da se neko ne usudi
i pokuša da me probudi
Da dirne prljavom rukom
u jedino što je ostalo
Pucaću u grudi!



02. Visa sila

Kada počne da propada sve,
sve što imaš
Svetlo nestane, senka te napusti:
Biće da sasvim si sam!
Stavljaš prst na čelo, gledaš u nebo
Pitaš se: "Zašto baš ja?"
Ko se to igra sa tvojim životom
nije ti jasno
Zašto na trenutak sklopiš ruke
kao da očekuješ
da kiša što ti kvasi misli
što pre prestane
Da li postoji neka sila iznad nas?
"Bože pomozi", zoveš i shvataš
niko ne čuje tvoj glas.
I kao da si hteo da dohvatiš nebo
da iz njega iscediš krivca
za sve ružno što se dogodilo
Kad tamo sivi oblak spava-
ničeg osim beskraja
Možda je Darvinova teorija
ipak ispravna?
U stvari sile postoje samo
kada neko
treba da najebe,
da plati grehe još ne počinjene.
Kiše u glavi sad padaju još jače
a ti kao kroz san
mrmljaš molitve, tiho, najtiše
... ionako te niko ne čuje!
Kada počne da propada sve,
sve što imaš
Stavljaš prst na čelo,
gledaš u nebo
Pitaš se: "Zašto baš ja?"



03. Crveni makovi

Opet su jutros procvali
u žitu makovi skriveni
Sve su nam njive ovili
cvetovi njihovi crveni
Znaš li majko, majčice
kakvi su ono cvetovi
što rastu po našim njivama
tako divni crveni?
Gorki su, sinko plodovi
čemer je ono procvao
Umesto zlatne pšenice
korov je tamo niknuo
Mnogo je krvi poteklo
polja su nam opustela
Jedino što je ostalo
cvetovi maka crvena



04. Berza bez granica 2

Na istoku zapada, severno od juga
Fijakerom mlaznim - sledeća stanica
Slučaj me odveo u malenu zemlju
postojbinu berze bez granica.
Polio sam pogledom šljaštav horizont
gde šarenog izbora klečale su tezge
i tek što sam stao na prašnjavo tle
gramzivo sam želeo da kupim baš sve:
Par dobrih drugova, tek da mi se nadju,
maserku u crvenim najlonkama,
soliter sa pogledom na deponiju gradsku,
glas koji nikad ne flašira,
sredstvo za kontracepciju životinja,
da poklonim ga vatrenim sadomistima,
atomsku bombu, pogodnu za pecanje,
da je bacim na sred mora i svu ribu pobijem!
Bogat asortiman artikala
i trgovci vešti što se zavlače u džep
i baš kad sam ostao totalno bez para
na sledećoj tezgi stajao je lek:
Zastao sam tu gde otkupljuju tajne
i samo što me pogledao sasuh mu u uvo
te reči, tako teške, meni poverne,
vredne dostojanstva... Ali se isplatilo!
Sad sam opet vršljao po pijaci čudnoj
sa džakom punim želja i pohlepe
kupuvao sam sve što se kupiti može, a ovde se može kupiti baš sve!



05. Ovde je kraj

"Ovde je kraj", reče ona "Ja odlazim.
Mislim, čemu zavaravanje
kad ti više nisi ti.
Sad ceš imati vremena pa razmisli
da li si dobio ili gubiš."
A tog je dana bila je lepša od same sebe
tako ozbiljna i stroga po prvi put,
a ja sam stajao i blenuo kao kroz nju,
iznutra razoren, spolja hladan i krut
Ali sam znao da stvari nikad više
neće biti iste kao pre,
sa sobom odnela je vagon sreće,
tone smeha, punu sobu ljubavi...
Bilo je jasno kao dan
da je samnom gotovo.
"Ovde je kraj, ja odlazim"-
reči koje nikad neću moći da zaboravim
često sebe uhvatim da maštarim,
gledam svoj omiljeni film.
A tog je dana bila lepša od same sebe
tako ozbiljna i stroga po prvi put,
a ja sam stajao i blenuo, kao kroz nju
iznutra razoren, spolja hladan i krut
Ali sam znao da stvari nikad više
neće biti iste kao pre,
Bilo je jasno kao dan
da je samnom gotovo
"Ovde je kraj"...



06. Crno nebo

Kao u lutkarskoj predstavi
Razdešenih udova sa očima bez sjaja
Ljudi teturaju u gomili,
s neba padaju
paketi humanitarne pomoći.
Ne mogu da verujem
da se ovo nama dešava
Da li se neko krivim oseća?
Zovu me pašnjaci, krda slonova:
"Što pre!"
Da odem odavde i da ne gledam
kako isforsirano bratstvo propada
Ruske mećave, možda Afrika, bilo gde!
Gde je dovoljno daleko pobeći
da zaboravim sve grobove i crno nebo
delo nepoznatog majstora.
Vreme bogatih i ubogih - carstvo lopova
Kradi da bi imao, ubij ako je potrebno
Ponekad stvarno poželim da nisam tu,
u zemlji divljaka na Balkanu prokletom...
I dok lažem sebe da je sve ovo
samo ružan san
vetar donosi daleke glasove.



07. Vesela pesma

Sam sa svojim strahovima
plovim kroz život poput oblaka
na beskonacnom nebu
ne dodirujući ništa
i ne ostavljajući za sobom trag.
Kao šuma posle požara
u pepelu sećanja
tinja mnogo ružnih dana
Ja sad najzad želim da ih zaboravim!



08. Faul!

no text



09. Pravo na nas

Razapet izmedju nemira i nade
da promeni svet
Želje mi užarene, pod čekićem vrište
dok svom solim i snagom
ja kovem svoj plan.
Pa red bi bio da neko ustane
i sruši ovaj zid mržnje ispred nas
i glupi sistem što nas laže
da im za bolje sutra damo svoj glas.
Oni nude spas dok ljudi ratuju,
žene plaču, deca gladuju!
Kako da zaustavim voz nemira
što juri, uprkos našim nadama,
pravo po prugama naših dedova,
pravo na nas?
Rušim zidove svake noći dok spavam
i stisnutih zuba pobedjujem san
funkcionere, barijere,
manipulacije i afere...
i tako dok jutro ne razbije san.
Vrati me stvarnosti gde ljudi ratuju,
žene plaču, deca gladuju!



10. Boze kakav divan dan

Nesanica gori u mraku,
zaključuje još jedan dan
što nosi negativan skor.

još jedan glupi film, ostvarenje nekog majmuna
još jedan mrtav pešak jer je bio spor
još jedan od nas ide u vojsku Jugoslavije
još jedan abortus - brak je za starije
još jedan hekto-litar mržnje, pucaju granice
još jedan nuklearni tovar kreće sa stanice

Kako zaspati posle svega ovog,
posle ovakvih stvari kako pasti u san?
Da li će sutra doneti nešto novo?
Plašim se još gore bože kakav divan dan!

Sirena teretnjaka donosi veče,
čini mi se mračnije od onog juče.

još jedan skok u prazno sa 10-og sprata
još jedan uslovno pušteni psihopata
još jedan ranjenik u agoniji drhti i jeca
još jedan penzioner histeriše u redu za hleb
još jedan prosijak sa uverljivim tekstom na uglu
još jedan novi zakon nam gura ruku u džep.

Kako zaspati posle svega ovog,
kako pasti u san?
Da li će sutra doneti nešto novo?
Plašim se još gore bože kakav divan dan!



11. Poslednja kap

Jednom kad potrčim kroz ogledala
Ne želim da vidim nikog koga znam
ni jedan vetar neće moći da me pronadje.
Svu svoju ljubav, ponos i nadanja
daću na poklon pticama da makar one
odlete tamo gde ja ne stignem.
Stvarno je bila poslednja kap
kad ste u mene prodrli zubima!
Stajao sam više nego začaran
kad je stigao eho vaših glasova:
"Nije mu ništa, samo se folira!"
Skriven od noćnih patrola, stajao sam tako,
vi ste, umrljani krvlju, kamuflirani blatom
svi se smejali tudjem porazu.
Trulih zuba pobeda -
bitno je da neko aplaudura
ma šta je laž - samo kriva istina!
Nema ničeg što može da zaboli
kao kad pukne blam,
a ti tvrdiš sasvim sam da si nedužan
Metak u čelo? To ne bih bio ja!