Six Pack

(2000) Minut Ćutanja
01. Dok udara srce
02. Na zapadu ništa novo
03. 2 minuta straha
04. Kanal 6
05. Ne znam ni sam / - i +
06. Avijone, baci mi bombone
07. Srebrni letač
08. Ne tražim puno
09. Ljubičaste granice
10. Betty
11. Vazdusna
12. Vrati se
13. Pevam u inat



01. Dok udara srce

"Zivot je lep kada zatvoris oci
i strpas u sebe koji miligram !"
"Mislim slazem se s tim, samo, nesto te koci
- noc u strahu i znoju kada prespavas dan"
"Zivot je lep posle petnaestog piva
na gajbu kada privedes neku laku robu"
Bice to dozivljaj zaista nezaboravan
sutra, kad je ugledas debelu i golu.

Reci mi, tebe to cini srecnim
Reci mi, to te ispunjava ?
Siroke zenice te ne cine vecim
Samo propadas duboko, dublje, do dna

Polako prolazi voz, moj mali brate,
ne reci kako temu bi da promenis
jer dok udara srce, ovo govori glava
sto vec je bila tamo gde ti odlazis.
Skrivena u mraku ceka crvena pruga,
zgazis je pa lazes da je sve O.K.
starim kisobranom protiv radijacije
...kako se zivot pretvori u kosmar za tren.

Reci mi, tebe to cini srecnim
Priznaj, to te ispunjava !
Tvoja prijateljstva ni cini vecnim
ta glupava, ta tvoja prokleta navika.



02. Na zapadu ništa novo

Kriticar pesnika javno vredja
Samoubica se ubio s ledja
U Africi opet drzavni udar
Umorni turcin izazv'o sudar

Bice bolje - neko vice
Na papiru mrtvo slovo
Na istoku stare price
Na zapadu nista novo

Gole su lutke s naslovnih strana
Jos jedna pobeda partizana
Moju zaradu drugi trose
Vreme bez promene, uglavnom lose

Bice bolje - neko vice
Na papiru mrtvo slovo
Na istoku stare price
Na zapadu nista novo

U bolnici pacovi pojeli bebe
Ubio prvo zenu, pa sebe
Dinar i dalje u lakom padu
Bacili bombe na ambasadu

Bice bolje - neko vice
Na papiru mrtvo slovo
Na istoku stare price
Na zapadu nista novo

Veliki uporno zezaju male
Za ideale ginu budale
Fabrike truju okolinu
Kreteni dizu bune i ginu

Bice bolje - neko vice
Na papiru mrtvo slovo
Na istoku stare price
Na zapadu nista novo



03. 2 minuta straha

Srce slome čak i usta
nekog neznanog junaka
brzinom zvuka dok tone moj brod
ovu noć zato provodim budan i sam
k'o osuđenik...

Dajte mi reč na samo dva minuta straha
dajte mi glas, al' znajte gluvi će me čuti
ovo je kanonada, rat u mojoj glavi
srušen je svet, pravljen od pepela i praha

Pogled odozgo okom plavog goluba
hiljadu priča, šaka sreće i tišine
nije ni srce uvek crvena fasada
pukne baš onda kada najmanje se nadaš

Razmisli dobro i reci mi,
ne vidiš sebe ali vidiš njih,
živote tihe i prazne.
Trač kao vesti proverene,
Ti vidiš druge, ali sebe ne.
Više ne brojim, jer po ko zna koji put
budnog sam noćas opet zatekao sebe
svetlom po mraku najzad pišem poruku:
"Čuvaj se dobro jer ja dolazim po tebe !"

Ovo će biti prvi poslednji put
vidiš li znake na nebu ?
Od sad te prati pogled oštar i ljut
ja noćas slavim svoju pobedu !



04. Kanal 6

Bolje vas našli, Dobrodošli na Kanal 6
(kroz stroboskope nazire se prevara)
i uz zvuke cirkulara sada kreće ludi ples
Gospodin predsednik i ja, Dylan Dog i
pola tone eksploziva

U kadru sasvim spontan sudar svetova
za mene baš ni malo čudna situacija
saznajem iz pouzdanih izvora
ove će noći da pobesni cela nacija
...kao da fali pola tone eksploziva...

Pulsira masa tiha, sasvim tiha, kao Tihi Don
suviše istim tokom isprana u kamenje i mulj
kao da fali dodir vetra da stampedo nasrne
kao da fali samo iskra da zagore ulice
...kao da fali pola tone eksploziva...

Statira rulja, ko u stondu, već 50 godina
velika usta + srce malo = tužna kombinacija
promuklo grlo, bojni poklič moj niko ne čuje
(a fali samo iskra da zagore ulice)
zato mi dajte bar pola tone eksploziva !



05. Ne znam ni sam / - i +

Ne znam ni sam
zašto uvek tražim pravu reč
da manje te zaboli kad te njome udarim.

Nije te blam čak ni sada kada znaš
da zbog tebe večeras pijem sasvim sam.
Izvan vremena, kao minut ćutanja
proći će i ovaj kišni dan.

Spajam daljine
kao padalica zvezda koja ponovo će stići
svuda osim na moj dlan
stah od visine, ili nešto sasvim treće
učiniće da, naravno, propadne moj plan

Bijem poslednju bitku, plaćam poslednji dug
previše laži odjedanput da bih ostao tu,
sam u ovom tuđem svemiru

---------------------------------------------------------------

Kada bih crtao strip
ili pisao stih
Hiljadu sunčanih dana bih sačuvao za njih
Za braću po srcu, vetar vreo i šum
Pesmu sreće urla daska kad je spustiš niz drum
Najpre pogled u ponor, kao potpis na gips
I krv k'o dinamit iznenadi čelo
Ubrzava puls, šta daju - i +
Kad jurneš u strah, kad čuješ vrisak točkova



06. Avijone, baci mi bombone

Ni proroci nisu videli
Šta bi, eto, moglo da se dogodi
(časna pionirska reč)
a kao mali sam slušao bend
koji je sve znao unapred,
svi su se smejali... kao na skeč

Rođeni na raskršću ratova i paktova
spremni smo čekali vesti u šest
(... o, Bože Gospode)
nekad provokacija zvuči kao uvreda
ti to ne kapiraš, zar ne ?
I dok sanjaš svoj popodnevni san
tvoj će sin, mali vragolan, mahati ka nebu
i u trku pevati iz sveg grla:
Avijone baci mi bombone
A ja tebi pare da kupiš cigare...

Mislio sam da će proći sve
i nestati ko ožiljak pod obrvom...
Nikad nisam umeo da lažem
a sada lažem sebe da je sve pod kontrolom
Samo slepi nisu videli kakav
je režiser Toma Talični
(ma ko bi rekao ?)
Tog dana je čistio cev
i hladan čekao hvalospev
njega ne zanima moj gnev



07. Srebrni letač

Iznanađenje kao testament
je bio onaj dan kad je saznao svet
da postoji, jači od sunca vatromet:
televizija.
Ti se kuneš kako ne pratiš trend,
a meni je sve što imam prokleti bend
... ponekad pomišljam da zauvek odustanem
Ali prepoznajem drhtaj u pogledu tvom
i sasvim novo NE u osmehu svom
shvati, do mojih visina papirna krila
nisu dovoljna
Ja sam srebrni letač, lovac presretač
(barem se danas tako osećam)
Ja sam usna harmonika,
nasloni usne kako treba
i biće muzika
samo ne foliraj "halo, halo,
ovde istina !"
Oslobođenje frekvencije
pozovi jedno, pusti duha iz konzerve
videćeš, boji se nebo
pa sakriva oblake
Ne. Ti misliš da je sasvim dovoljan znak
kad širiš se u stilu
"brate, mnogo sam jak".
Tvoja je duša invalid
zakovan u mrak.
Ali prepoznajem drhtaj u pogledu tom,
sasvim novo NE u osmehu svom
do mojih visina papirna krila
nisu dovoljna
ja sam srebrni letač, lovac presretač...



08. Ne tražim puno

Ljubav je kučka koja laje na ceo svet
prvo te dobro išamara pa ti pokloni cvet
i, prećen pogledom braće - svojih drugova
ti se smeješ...
Ljubav je tobogan sa koga nema silaska
moj stari kaže: "To je reka bez povratka."
kao, sedneš na splav... i provališ
kako te guta okean
Koliko puta poželim da sam kamena hrid
i priče zalutalih brodova
samo pustim da prođu kraj mene
a eho ugasim, kao zid
Daj mi snage
ovo ludo srce vodi me u pakao
drži me čvrsto dok noću grebem zidove,
stavi na grudi ako budem plakao
Daj mi snage da pobedim sebe
stavi na grudi ako budem plakao
budi kraj mene, samo, jedno mi obećaj
da nećeš plakati i ti
...ne tražim puno ?
Moćni su lanci kojim' sam sebe vezao u čvor
svake noći tvojih uzdaha me doziva hor
da se vratim i shvatim
da sam samo tvoj
ja više nikad neću biti svoj.



09. Ljubičaste granice

Preko brda, dolina i njiva
kroz ulice,trgove kroz grad.
Ko' slap sad se naša pesma sliva
pesma kojom slavimo tvoj rad.
Ko' slap sad se naša pesma sliva
pesma kojom slavimo tvoj rad.

Ljubičaste granice: oni i mi.
Bodljikavom žicom odvojeni
očevi i sinovi
I nije važno šta kažu drugi,
nisu nam potrebni...
jer mi smo sami sebi sasvim dovoljni !
Sijaju petokrake (u lektirama)
zaboravljene zakletve
grobovima predaka
istorijska čitanka
u nekoj novoj verziji
jer mi smo sami sebi sasvim dovoljni !

Ja znam: da je Sunce znak koji dolazi s juga
Ja znam: tvrdoglav troglav Triglav je ostao sasvim sam
Ja znam: partiju šaha sa tobom kako da zaboravim
Ja znam... mi smo sami sebi sasvim

Preko brda, dolina i njiva
kroz ulice, trgove kroz grad.
Ko' slap sad se naša pesma sliva,
pesma kojom slavimo tvoj rad.
Ko' slap sad se naša pesma sliva,
pesma kojom slavimo tvoj rad!
Ljubičaste granice, oni i mi
bodljikavom žicom odvojeni,
prevareni zbunjeni,
Medijska atrakcija, svetska zajebancija
Jer mi smo sami sebi sasvim dovoljni.

Ja znam: da je Sunce znak koji dolazi s juga
Ja znam: tvrdoglav troglav Triglav je ostao sasvim sam
Ja znam: partiju šaha sa tobom kako da zaboravim
Ja znam...



10. Betty

Kao druid ukopan u peščani krug
Već dugo stojim tu, na uglu, plaćam prokleti dug
još uvek sanjam svoj prokleti san,
kada sam upoznao tebe neka proklet je dan
Naime, Beti je bila tako prljava a čista
kao šareni leptir nikad dosadno ista
negde između stvarnosti je znala da postojim
ona je igrala po pravilima,
naravno, svojim
Beti...
Zarđale sakupljam po krevetu čiode,
vešto kradem svaki detalj,
pazim da je ne ubode, da je ne probudi
... Beti je sanjala okean
kako divlja, kako urla ispod Statue Slobode
A ja, ko jedrenjak nasukan na sprud,
Odavno umoran od svega pitam "ko je ovde lud"
Ne odgovara. Samo doziva me prstom, ko da kaže
"Noćas želim da te ljubim baš svud" ...Beti...



11. Vazdusna

Uđi na sigurno mesto
tu se i muk lako pretvori u zvuk
sirene, bezobrazno često
dakle, Robin Hud, strela i luk
Ovde nekom treba jebati mater
moje je ime revolucija
mnogi bi pesmom da zakrpe krater
ove krvave zemlje, ovog krvavog tla
Želeo bih da verujem da se ne bojim
da ne postojim
i da pod nogama svojim gazim ptice čelične.



12. Vrati se

Pogledaj tipa iza sebe, menja drugove za šibicu
Kakav trip ! Kao Sahara i kiše...
ovih dana to me baš inspiriše

Ti moraš biti ti, meni iskrivljena slika ništa ne znači
ja nisam plavi dim u kome plivaš svake noći,
ja te vidim ja te osećam... Da li me čuješ ?

Vrati se !

Pogledom praznim kao mrak tražiš izgubljeni doživljaj
ne znam ni sam, valjda te razumem
ali nikako ne mogu da te opravdam

Ti moraš biti ti, meni iskrivljena slika ništa ne znači
ja nisam glupi film u kome spavaš svake noći,
ja te vidim ja te osećam... Da li me čuješ ?

Da li prepoznaješ ovaj glas ?
Sa bakljom u srcu tražim put za tebe
Čak i kad je mrak daću ti Sunca zrak,
još uvek te vidim, još uvek te osećam !



13. Pevam u inat

Osvanuo je dan predodređen za poraz
pažljivo isplaniran pod perom sudbine.
Već dugo nema starog da me uštine za obraz
i da kaže "glavu gore, biće bolje, sine"
Povuko sam dim uz još jedno "šta se može"
i pomislio "Bože, kakav divan dan"
uz kiseo osmeh sanjao sam leto,
po prozorima slikao je januar
Stari se hrast zakleo u kišu
da ništa slično tome nije video:
neko je ukrao san, ugasio dan
a ja sam sedeo pod njim i pevao.
Između neba i tla nemo se rodila duga,
valjda uplašena portretom pobednika
gorak ukus pod jezikom se zove tuga
a ja pevam još jače, pevam u inat