Six Pack

(2004) Musique
01. Megafon
02. Delfinov let
03. La musique
04. Po box
05. Andjela
06. Nekako najvise me bolis ti
07. Superbata
08. Bože..... pravde
09. Care, brate, tebra
10. Hvala ti za ovaj sunčan dan
11. Olovke izlomljenog srca



01. Megafon

Slušaj ovu etidu sa izlizane matrice života mog
Akvarel klasike nevešto uramljen urbanim zakonom

Ne tražim skupog producenta da od mene stvori genijalnog dirigenta
Krojača sudbine,lucidne uloge uvek odbijem.

U ovom orkestru limenih truba do korozije promuklih i pospanih
Ja samo želim da sam stidljiva tuba koja ponekad progovori
A to je sad,o muči me glad za megafonom jakim 200 hiljada vati
Nek stanu vozovi,nek puknu prozori
Dosta sam čutao,bre,nek popuca sve!Ja hoću da govorim!

Dvogled za svet,preko ramena let pogledu se oteo
A tamo detinjstvo,da li jesmo il nismo generacija za preokret?
Crnih barjaka marš putem promena baš negde ispred cilja zastao
Pominju zapadna vrata..pre bi raku žirafa poklonila svoj divlji cvet.

Ma dajte mikrofon,pa nek popuca sve
Ja bar ne brinem ni zbog kakve etike
Da čutim ko zid dok me nagriza stid
Ja sam lajavi pas,meni se jebe za vas!Ja hoču da govorim!



02. Delfinov let

zagledan u ponor slanog doma svog
delfin je sanjao kako leti svoj cudesni let
zaljubljen u nebo eto takvim se rodio
previse tih i skroman da bi njegova prica obisla svet
i uvek kad bi pomiislio kako krstari albatros
sekao je pucinu ko adrenalin sto sece mu krvotok
sirio je krila da dohvati bozji svod
al ta su krila bila dovoljna tek za pokoji kratak skok
neki dodu srecni pa tako i odu
onje pripao taboru drugom
i tog je dana na obalu smrknut okean
izneo telo skrhano tugom
stepam svoje rane dok provodim dane
izmedu zelja i istine
logike ponestaje rebus ne prestaje
da mi para vijuge
pravila ne vaze moj prijatelj kaze
da sve vise veruje
da cudne su sile podigle vile
da nas gresne razonode
ja stojim po strani i cekam da vreme nacrta put do sna
al kao delfina bukagije dubina
sve vise me vuku ka verdbi dna
da li sam to ja???????????



03. La musique

La musique c'est fantastique
prepare la revolution
et la femme est tres jolie
tre jolie comme un bonbon

Orden u uglu od revera
poslednji tango ljubavi
ruka na drsci revolvera
i ruz na mojoj kosulji

Poljupci dugi kao vecnost
k'o ujed zmije opasni
u casi tamnosmedja tecnost
i gluaz u mustikli

La musique c'est fantastique
prepare la revolution
et la femme est tres jolie
tre jolie comme un bonbon

Pratim je pogledom do kola
krece uz skripu tockova
grudi mi pucaju od bola
u glavi sumrak bogova
ja bacih orden tad u senu
i odnese ga prviu val
sa sobom odneo je zenu
fatalnu zenu femme-fatale

La musique c'est fantastiqu
prepare la revolution
et la femme est tres jolie
tre jolie comme un bonbon



04. Po box

Kad tuga polomi, pisanje stiha je rutinska stvar.
I nisu pesnici bili bogovi vec samo tuge robovi, znam.

Ovih se dana neki cudan vetar razduvao
na kopu skupova vrlo glupo puhao,
i dok sam drzao svoj sesir i cuvao glavu,
prolece je stiglo u nas kraj...

I ne po prvi put, sad sam ostao sam,
kako da prevarim sebe, da ne razmisljam?
Moram da priznam ovaj slucaj me razbio skroz.
Sipaj jos jednu da ti odpevam...

Kad tuga polomi, misao telegram, a srce ko' postanski fah,
i kad bih imao grudi bozije, sve ove rijeci bi stale u dah.
Jer ovih dana neki igraju se bogova,
kako da oprostim tom deficitu mozgova?
Gledam nebo novim ocima i kristalno vidim:
proljece je stiglo u nas kraj!

I ne po prvi put, sad sam ostao sam,
kako da prevarim sebe, da ne razmisljam.
Moram da priznam ovaj slucaj me razbio skroz.
Sipaj jos jednu da ti odpevam...

Sedim do sanse, da dobijem sansu,
mali oglas "menjam ljubav za jeftinu romansu" me izludjuje...



05. Andjela

Hej vi ljudi iza toplih prozora
pomozite da shvatim, tko sam stvarno ja...
Jer ne znam puno toga sto bi trebalo da znam;
kako je to biti gospodar svog zivota.

Ja se zovem Andjela,
slatka - slana, suzica.
Osmeh kao rodjendan...
sto ne volim taj dan.

Ja se zovem Andjela,
sanjam jedan isti san:
niko me ne poznaje...
ali poznajem ja vas.

Hej vi ljudi sidjite sa tockova,
da pokrenemo tugu s' bilijon pitanja.
Kakva mahovina cudna moje srce pritiska?
Od dalje stvarno to je samo tako izgleda.

Ja se zovem Andjela,
slatka, slana, suzica
osmeh kao rodjendan
sto ne volim taj dan...

Ja se zovem Andjela,
sanjam jedan isti san:
niko me ne poznaje...
ali poznajem ja vas.



06. Nekako najvise me bolis ti

K'o vrabac kisu predosetim
saplice zivot da me podseti
da skoro ce kraj da je sareni zmaj
jaci od konca mog srecnog detinjstva.

I ne bih nikad rekao frka
u praznom dzepu kad zbuni se ruka
samo ti trepni kao da me razumes
i cela prica imace smisla.

Ne boli me kad se drugi nasmeju
sta oni znaju sem da laju i puze
ali me boli kad nemas ideju
sta da mi sapnes kada naviru suze.

Boli me zulj u cizmi ludih skitnica
boli me muk svih onih napustenih ruznih ulica
bole me rane koje samom sebi napravim
al' nekako najvise me bolis ti.

U gradu sto se nikad nece zvati mojim
previse mislim, dakle jedva da postojim
makar me slazi da me stvarno razumes
kad dirnem zvekir na grudima tvojim.

Ne boli me ni kad se drugi nasmeju
sta oni znaju sem da laju i puze
ali me boli kad nemas ideju
sta da mi sapnes kada naviru suze.

Boli me zulj u cizmi ludih skitnica
boli me muk svih onih napustenih ruznih ulica
bole me rane koje samom sebi napravim
al' nekako najvise me bolis ti.



07. Superbata

Mene zovu Bogart, mada nešto i nisam bogat kao on
svi bi da sam Flenders, ja bih da sam kao Homer Simpson.
Kuća, šljaka i bend - mnogi kažu da to nije savršena taktika
al' ja sam Lenin tata, ja sam Superbata iz vašeg komšiluka.

Topim noć u novi dan, čak i onda kada probudim se raščupan
pored mene spavaš, sanjaš: budan sam, štedim sate planiram...

Ovaj rock and roll je uzeo sve,
dao jedva nešto malo da se pomene
al' pre bih svirao i dalje makar ni za kakve pare
nego sada da odustanem!

Topim noć u novi dan, čak i onda kada probudim se raščupan
pored mene spavaš, sanjaš: budan sam, štedim sate planiram...



08. Bože..... pravde

Voditelj sa govornim manama
retardiran pevač na naslovnim stranama
a mene hvata frka kad pomislim da treba ići odavde
tek po koji iskren prijatelj
celog života sebi roditelj
o kako boli ova robija što me dobija...Bože...pravde!

Jedna za sebe, jednu za mene
za naše zdravlje zapali sveću
zamisli neko srećnije vreme
- Ne mogu i neću!
Usmeri pogled, zvezdani dvogled
ka granicama, balkanskog ludila
sa srca ljudi probaj otopi led
pa onda reci da li pomaže molitvama!

Pozornici pričaju viceve
klinci sanjaju špric
problem prokleto velik
Udaram jako tražim slabu tačku
ne zna za slabu tačku čelik

Prognoziram sudar svetova
sudim da dosudim faul
biće to visokog napona pad
u uragan kad budem krenuo kraul.



09. Care, brate, tebra

Istine fitilj dogoreva
TV je pun raznih kretena
novac je muzike maligna žlezda
danas je svako prokleta zvezda.

Kafanske drolje uglavnom su bolje
od zvezda te produkcije
medijska ličnost od stila gura sina debila
crnca s' nedostatkom pigmentacije
mislim: care, brate, tebra - to se rimuje sa zebra
ali nema neke logike... ne.

Halter magija osvaja
silikon glupost sakriva
pornografija u zmajevom gnezdu
ne znaš da pevaš, ali odlično zevaš
noćas od tebe stvoriću zvezdu.

Kafanske drolje uglavnom su bolje
od zvezda te produkcije
medijska ličnost od stila gura sina debila
crnca s' nedostatkom pigmentacije
mislim: care, brate, tebra - to se rimuje sa zebra
ali nema neke logike... ne.



10. Hvala ti za ovaj sunčan dan

Čekalo je jutro celo jutro da se naspavam
znajući dobro kakav miran sanjam san
kažem mu "dobro jutro, ti jutro pažljivo,
i hvala ti za ovaj sunčan dan"

Živim u vreme čudno, strah da ga živim budno
ponekad me tako lako uspava
ćutanja i nespokoj da ne izvuku broj
baš moj za još jedan plač

Malo je pravih stvari ostalo za sve nas:
Prijatelje, poznanike, slučajne prolaznike...
Glad sa ekrana slika vešto zalaguje
gutamo frejmove ko komšijske jabuke

Pitam se "dokle tako?" izumire polako
želja za čarobnom gumicom
da brišem tužna stanja, suze, razočaranja
respertlane duše hodam ulicom

Kažem "dobro jutro, ti jutro pažljivo,
i hvala ti za ovaj sunčan dan".



11. Olovke izlomljenog srca

Jos jedan tuzan dan
i sve podseca na san
nek probudi me neko
ovo stvarno boli

al nema nikoga
osim hladnog odjeka
i cudnog mirisa
u mojoj sobi

i niko nije kriv
dali kriv sam sto sam ziv
voleo bi samo da smo jednaki pred bogom

u ljubav verujem
mozda i preterujem
mozda trebalo je ranije da popricam sa tobom

da zajurim i strah
kako uplasiti mrak
moje oruzje su olovke izlomljenog srca

a prevarit cu sve
kad stavim cvikere
u grudima mi bomba sporije kuca

oci ko u psa
to sam kao novi ja
tuzan bezvezan i veran svojim zeljama

ali ne dodiruj dno
pazi bit ce prekasno
ako cekanje me pretvori u nekog drugog