Six Pack

(1995) Pretnja Ili Molitva?
01. Vreme samoce
02. Ljudi
03. Tajna
04. Grad
05. Spavaj
06. Pretnja ili molitva
07. Virus bezumlja
08. Berza bez granica
09. Suvise lepo
10. Vodite me



01. Vreme samoce

Vreme samoće, vreme patnje, dugi sati očaja.
Već danima ja slušam priču kako želiš biti sam
Digni glavu, shvati život je ponekad
kao ružan san
izadji, ulica je široka prolećni je dan!
I trčaćeš ka suncu,
pružaćeš ruke da ga dohvatiš
sam u igri protiv nevolja
što gaze malog čoveka
žmuriš jer oči su ti odavno navikle na mrak
daj da bar samo jednom osetiš
da i ti možeš biti jak!
Vreme plača, vreme bola, dugi sati ćutanja,
već danima te gledam kako u uglu sediš sam,
Kad ćeš već jednom prestati da se samosažavaljaš?
Ako želiš nešto u životu moraćeš od
sebe sve da daš!



02. Ljudi

Ja sam mrtav, ti si živ.
Ti si prav, ja sam kriv.
Ti si java, ja sam san.
Ja sam noć, a ti si dan.
Ti sad trčiš, ja sad stojim.
Ti si hrabar, a ja se bojim.
Ti sad pričaš, ja sad ćutim.
Ti sad imaš, a ja se gubim.
Ja sam umoran, bolestan, proklet sam!
Ja sam ružan, ti si lep.
Ti sad vidiš, a ja sam slep.
Ti si gužva, ja sam sam,
Ja sam slab, a ti si jak.
Ne mogu da nadjem sebe,
nemam gde da pobegnem,
ne mogu da vidim sebe,
nemogu da...



03. Tajna

Kad ti problem težak kao uvreda
sedne na grudi i zabrani san
to mora da je neka krupna stvar
i bojiš se da istinu ne otkrije dan.
Biće ti lakše da se nekom poveriš,
zvoniš na vrata prijatelju svom,
da čuva tajnu niko nezna tako daobro kao on
- već će sutra ceo grad znati za tvoj blam...
Kad ti problem težak kao uvreda
sedne na grudi i zabrani san
to mora da je neka krupna stvar
i ćutiš da istinu ne otkrije dan.
Bilo bi ti lakše da ne nekom poveriš,
nekom ko će tajnu da sačuva
- nisi lud da prijatelju ispričaš
već bi sutra ceo grad znao za tvoj blam...
Ne postoji šamar da osveti,
a ni gumica da izbriše tvoju grešku.
U ovom svetu, koji ništa drugo i ne radi
osim što traži račun da ti napakosti,
ti si tražio tubu za čuvanje tajni
...sad psuj svoju naivnost!



04. Grad

Uplašen i sam lutam ulicama
bojim se dodira nekih čudnih oblika
Kažu da se zovu ljudi
kažu da još nije kraj
kažu da nisu ludi
kažu da lud sam ja?
Ovaj grad nije moj
Ovaj grad nije tvoj
Uplašen i sam lutam ulicama
bojim se dodira nekih čudnih lutaka
Lutke kažu da se zovu ljudi
lutke kažu da još nije kraj
lutke kažu da nisu lude
lutke kažu lud sam ja?
Ovaj grad nije moj
Ovaj grad nije tvoj



05. Spavaj

Otvorim pune stalka oči
i istina probije na površinu,
razbije la`i da je sve u redu
obuzdavam vrisak dane probije tišinu...
jer daleko odavde još neko ne spava
čuvar sam tog srca što za mene udara
Spavaj, jedina...
Spavaj... bar ti!
i znaj da trebaš mi više nego ikad
ne, ne, ne čini mi se, volim te!
Ova godina sad i više nikad
uskoro vraćam se, čekaj me!
Uronim u sebe, duboko do dna
suze udare na oči a i nije me stid
ciklon beznadja umre vijuge raseče
i sputao bih ruke da se razbiju o zid...
ali ne boli prva krv iz njih
kroz brda ti šaljem poruku,
- ne smem biti tih!
SPAVAJ



06. Pretnja ili molitva

Gledam za sobom - samo praznina,
a hteo sam da budem veliki...
neki od nas se prosto samo rode
i odmah postanu šefovi
i onda gazi druge, ne žali
kosi ih srpom, udri čekićem
bilo kako do svog sebičnog cilja
a cilj opravdava sredstvo.
Da li je pretnja ili molitva
stisnutih ruku noću u zid kada udaram?
Da li je flaša puna očaja
nešto više od strane lakšeg otpora?
Da li je zločin ako poželim
da u paklu gore možda neki od vas tu?
Da li je prestup to što pljujem
na slavu vašu sumnjivu?
Gledam za sobom - besana noć
ćorave bake s pravdom više za sad ne igram
do tada hrabri tatin sine
zaželi i ono što ti ne treba!



07. Virus bezumlja

Nekad je veče jako dosadno
pa krenem da preturam po uspomenama
Nekad je soba hladna pa se stisnem uz sebe
i slike prošlosti prodju kroz mene:
Srećni ljudi na širokim ulicama
grle se, svi smo braća rodjena.
Vesti su sada pune krvavih inserata
zemljom vlada neki virus bezumlja.
Ja di`em dva prsta da protestvujem,
ovo nije u redu, ne stvarno nije fer!
i psujem boga jer njega krivim za sve.
Jer srušio e naše dečačke sne,
u glavama sagradio bobme atomske,
a mi smo samo hteli da sve bude O.K.
Drhtava ruka na hladnom obaraču,
meci komadaju nevino telo
- to svoje svoje bolesne misli i sulude ideje
ludak odozgo sprovodi u delo,
Produ`im dalje stazom sećanja,
opet se setim boljih dana i tako u krug...
Hej ti, dečko sa druge strane reke,
dodji mi do mosta i budi mi drug!



08. Berza bez granica

Dobrodošli u berzu bez granica,
za šaku para ovde možete kupiti baš sve:
ljubav svoga sina ili novo radno mesto,
ugled u društvu, centar pažnje i najlepše devojke.
Prodajemo smisao za humor na metar,
imamo odlične diplome za svih 8 razreda,
lekarska uverenja za put u penziju,
kartu do neba za jednu ili više osoba...
Ti znaš da znam, ja znam da znaš
da moć novca nema granice.
Ali razmisli, daj razmisli
za koliko ceš da prodaš me!
Dobrodošli u berzu bez granica,
za šaku para ovde možete prodati baš sve,
svoju bebu, ko je jebe što je iznenada došla,
staru važnu tajnu vrednu svoga obraza.
Prijatelja vrednog?!
Svoj ponos, svoju čast?!
Tudje poverenje?!
Ma baš me briga prodajem!!!



09. Suvise lepo

Početi ponovo, sad sam na dnu
bio sam srećan, ne tako davno
imati sve što želiš, možda
Suviše lepo da bude stvarno.
Sumorne misli, olovno teške
olovno teške
preduga ulica u predugoj noći
strah od novog jutra
neznam dali ću uspeti
dali ću moći
suviše lepo da bude stvarno



10. Vodite me

Sada sam ostao sam,
nikoga nema tu kraj mene
možda je to ipak sada najbolje...
a dali želim to? to me boli jako
ali shvatam da imam samo sećanje.
Vodite me odavde,
jer ovde je čovek potpuno sam,
nema ko da mu ulepša dan
tu nema, nema nikoga
Nema nikoga!
Dozivam tako ja
svakoga dana jače
ima li za mene još vremena?
ma dozivam, dozivam
i bojim se jer sam sam,
Moja šansa je opet, opet nestala