Viseći Vrtovi Vavilona
(2012) Indigo deca
01. Razlog kuda
02. Da li treba sve da znam
03. Trenutak jasnoće
04. Osećaj sto vara
05. Oči
06. Samo svoja
07. Novčić
08. Nije kraj
09. Oči
10. Reci im
01. Razlog kuda
Godinama
Pišem priče
Gledam
U sebi tražim razlog kuda
I gde me vodi sada znam
U svojoj glavi nestajem
I nije kao sada znam
I nije kao da mi treba
Rešenje pitanje i gledaj
Mislio sam da sam našao
Ili sanjao
Grešio...praštao
Idemo...gotovo
Vodim
Svoj mali rat kroz prizmu gledam
I gde je moć o kojoj pričaš?
Sve sto trebam jeste da saznam gde sve počinje
I nije kao sada znam
I nije kao da mi treba
Rešenje pitanje i gledaj
Mislio sam da sam našao
Ili sanjao
Grešio...praštao
Idemo...gotovo
02. Da li treba sve da znam
Nisam više siguran
Šta je stvarnost, šta je san
I gde me vodi linija po kojoj hodam
Odsečen od svog izbora
Tražim spas od razloga
Ja ne mogu da krijem više svoje dane
Da li treba sve da znam?
Da li sebi pripadam?
Nikad nije bilo pre
I da li treba sve da znam?
Kroz maglu svojih sećanja
Razna lica, ja nastavljam
I posmatram dok vreme piše svoje strane
Ja nemam više vremena
Izgovor za malo nadanja
Ja ne mogu da krijem više svoje dane
Da li treba sve da znam?
Da li sebi pripadam?
Nikad nije bilo pre
I da li treba sve da znam?
I da li znam?
Da li treba sve da znam?
Da li sebi pripadam?
Nikad nije bilo pre
I da li treba sve da znam?
Ja znam
03. Trenutak jasnoće
Sa iskrom momenta u sebi
U njenim očima
Spremno odlazi
Daje...svoj život ostavlja
Ispred stoji znak...
lza je ...put sećanja...
Sve što prolazi
njena predstava
Život donosi
mnogo mešanja
imaš ponosa, nemaš kretanja
i da,i da ..a ko si sad?
On nije mogao da zna
Šta sve to život predstavlja
I kome treba sve da da
Sa svojim rukama
U boljim danima
Sve što želeo
je da joj da...
šansa donosi
izbor predstavlja
zašto ne vide
da ima šta
ida , i da ...a gde je sad?
Vidi kuda nosi...
Sve što prolazi
njena predstava
Sve što želeo
je da joj da
zašto ne vide
da ima šta
04. Osećaj sto vara
I opet počinje
I opet doziva
Taj osećaj što vara
Meni pripada
I kada vidim sve
Sve što postaje
U sebi nosim dan
Nikada nije kraj
Sećanja ljubavi i razloga
Nikada nije kraj
Vremena, mržnje i strahova
I rećiću sad sve
Sve što lomi me
Neka sruši se, u prahu
Sve da nestane
Ne prekidaj me sad
Ne odvajaj od nje
Kroz reči lomim strah
Nikada nije kraj
Sećanja ljubavi i razloga
Nikada nije kraj
Vremena, mržnje i strahova
05. Oči
U ogledalu
Pred kojim stojim sad
I po prvi put
Ocima vidim sjaj
Da to je taj čovek
Da to je ta strast
Probuđen u mraku, svetlost doziva
Da to je taj osmeh
Da to je ta strast
Visoko iznad svega večnost počiva
Pod nogama
Znamo kraj
Pod nogama
Gubimo tlo pod nogama
Da li je sve sto znamo kraj
Gubimo tlo pod nogama
I dokaži mi
Da život se sveo na to
Da li
Nisko klečimo
Da li
Stalno čekamo
Da li
Stalno pratimo
Nebesa tražimo
Sa besom molimo
Pod nogama
Znamo kraj
Pod nogama
Gubimo tlo pod nogama
Da li je sve sto znamo kraj
Gubimo tlo pod nogama
Istina ostaje
Sakrvena
06. Samo svoja
Nisam
ja nisam kao pre
ja ne mislim da sve što
što kazes nije fer
Ti nisi
nisi što si bila
zar ne misliš da svet zna
o tebi sada sve
Ti ne možeš da daš sve
što tražimo od tebe
budi samo svoja
Zar nije kao san?
kad imaš sve što tražiš
gde se gubiš sada
Nisam
nisam kao pre
i dalje mislim sve
kazeš jeste fer
Ti jesi
sve što nisi bila
zar ne vidiš da svet zna
o tebi sada sve
Ti ne možeš da daš sve
što tražimo od tebe
budi samo svoja
Zar nije kao san?
kad imas sve što tražiš
gde se gubiš sada
Ti možeš kao sve
to vodi tamo gde se ruši
sve u tebi
Sad ništa ne može
da dotakne te
Sada budi samo svoja
07. Novčić
Sav ovaj svet
u tvojim očima
Da li vidiš ih sve
Da li ikada?
Ikada pogledaš
Sve što imao si
Polako nestaje
Za šta držiš se kad
ne ostavljaš
Ništa sem odjeka
I da li znaš?
da li je san, da li je baš
Nestvarno
Život je, ponekad znam
Novčić na očima
Sa svojim mislima
Od svega odstranjen
Previše razloga
da odustaneš
U koga se zaklinješ?
Šta je ostalo
na tvojim lažima
šta to gura te sad
i neda da
isplivaš iznad
I da li znaš?
da li je san, da li je baš
Nestvarno
Život je, ponekad znam
Novčić na očima
Vidiš
sve što, dozivaš... ponekog...
Kuda sad, kojekud
Miljama...sad
I da li znaš?
da li je san, da li je baš
Nestvarno
Životje, ponekad znam
Novčić na očima
08. Nije kraj
Nije nikada
Bio život za sve nas
Neću, ne prihvatam
Priču uspavan
Da li ikada
Želiš biti sasvim sam
Gde se gubi stvar
To nije, da da da
Ja nisam taj, nisam taj
I kada
Nije kraj, to nije sve što imamo
Nije nikada
Bio život za sve nas
Neću ne prihvatam
Priču uspavan
Šta li treba da
Imaš da budeš sasvim svoj
Gde se gubi stvar
To nije, da da da
Ja nisam taj, uspavan
I kada
Nije kraj, to nije sve što imamo
09. Oči
U ogledalu
Pred kojim stojim sad
I po prvi put
Očima vidim sjaj
Da to je taj čovek
Da to je ta strast
Probuđen u mraku, svetlost doziva
Da to je taj osmeh
Da to je ta strast
Visoko iznad svega večnost počiva
I dokaži mi
Da život se sveo na to
Nisko klečimo
Raširenih ruku
Nebesa tražimo
Sa besom molimo
I dok gubimo tlo pod nogama
da li je svemu što znamo kraj?
Kao slepe za ruku vode nas
Dok istina ostaje sakrivena
10. Reci im
U svemu tražimo svoj raj
Spoljni svet i lažni kraj
Uvereni da sve čeka samo na nas
Za svoje male potrebe
Za naše niske pobude
Da li ima smisla biti dosledan?
Ti možeš biti taj
Daj gledaj vidi se
Tim očima
I reci im da znaš
Da dalje možeš sve
U noćima
Opet izbor pravili
Lažnu svetlost pratili
Zar stalno ista lica da kroje dan
Možda od sebe početi
Videti stanje stvarnosti
Potraži sebi mesto gde je sjaj
Ti možeš biti taj
Daj gledaj vidi se
Tim očima
I reci im da znaš
Da dalje možeš sve
U noćima